ŠTA JE PROBLEM SOLVING?

Problem solving je relativno nova veština koja još uvek nije u potpunosti istražena, ali su njeni ishodi itekako opipljivi i poznati u nauci.

Problem solving se najjednostavnije može pojasniti kao rešavanja konkretnih problema iz života u kojima pojedinac ili grupa koriste znanje koje su ranije stekli u kombinaciji sa ostalim veštinama i razumevanjem da reše, do tada za njih nepoznatu situaciju. U ovakvom dolasku do rešenja akcenat se stavlja na razmišljanje, zbog čega se problem solving bazira na dve vrste razmišljanja: kritičkom i kreativnom.

Problem solving spada u preduzetničke veštine koje su transferabilne, tj. prenosive, a pored problem solvinga u njih spadaju i kreativnost, komunikacija, kritičko mišljenje, finansijska i digitalna pismenost, timski rad i prezentacione sposobnosti. Preduzetničke veštine se ne vezuju isključivo za jednu delatnost, već pomažu svakom pojedincu da uspešno reši problemske situacije u kompleksnom svetu koji ih okružuje.

Potražnja za preduzetničkim veštinama je veća iz dana u dan, a takozvani poslovi budućnosti zahtevaju čak 70% jače preduzetničke veštine od poslova koji su iza nas. Dodatno, svi poslovi koji zahtevaju posedovanje prezentacionih veština su veoma dobro plaćeni, zbog čega raste i zainteresovanost za njih.

Problem solving predstavlja integraciju teorije i prakse, a specifičan je po tome što nikada ne pruža samo jedno rešenje  specifičnog problema, već uvek nudi nekoliko opcija koje se iskristališu nakon detaljnog procesa.

On podrazumeva kombinaciju različitih pristupa i odgovara različitim stilovima učenja, zbog čega se odlično slaže sa metodom za razvoj višestruke inteligencije.

Postoje brojni koraci u problem solving procesu, ali se svi oni svode na dolazak do zadovoljavajućeg rešenja, i baš kao i sam proces veoma često mogu da variraju.

Problemi prema težini mogu da se svrstaju u dve kategorije. Prvu čine jednostavni, prosti problemi koje najčešće vezujemo za svakodnevne probleme koje srećemo “u hodu” i o kojima ne razmišljamo previše dok ih rešavamo (ili uopšte nismo svesni da koristimo problem solving u njihovom rešavanju). Drugi su kompleksniji i složeniji i često zahtevaju ozbiljniju koncentraciju i usredsređenost, a često i neizvesnost da bi se došlo do zadovoljavajućeg rešenja.

Problem solving se kao i svaka druga veština više unapređuje što se više koristi. Da bi postali vrhunski problem solveri pojedinci moraju aktivno da se bave rešavanjem problema implementirajući ovaj proces.

Problem solveri lako mogu da se prepoznaju po određenim osobinama.